ХРАМ СВ.ОЦА НИКОЛАЈА

Центар српске духовности

Црквено звоно је у временима када се црква више поштовала, оглашавао живот села. Звонило је и јутарње и вечерње, говорило и када се ради, а када се празнује, кад се жали, а кад се весели, дизало село на узбуну када је тако морало бити. Црква и свештеници су бодрили народ, предбодили га у невољи, окупљали, упућивали, чували моралне вредности које садрже Божје заповести. Црква и звона су за многе били опомена. Остружничка црква брвнара је била посвећена светом апостолу и јеванђелисти Марку, кога је народ околних села веома уважавао. И када црква није била њему посвећена, тог дана би село преслављало и литију држало. Литије су полазиле из цркве и предводе их свештеници. Њима наш народ тежи, не заборавља их, чак и обнавља, у другим приликама примењује, и у некултурним видовима и надређује религиозним црквеним правилима, на која упућује вера.

У пропасти Карађорђевог устанка, у првим турским налетима и пожарима, уништене су цркве. Поново су обнављање тек када су се прилике за живот поправиле, а људи вратили из Срема или збегова. Свештеници су поново освећивали света места. Из старих згаришта, удруженим снагама су дизали нове цркве, претежно брвнаре јер им је дрво као материјал било најдоступније. У Остружници се, међутим, размишљало о трајнијој цркви, од тврђег материјала. Такво размишљање су поткрепљивале економске прилике, јер се на скели одвијала жива трговина, окретало много новца и сретало много људи. Црква је саграђена тек између 1831 – 1833. године. Ктитор је био лично кнез Милош. На овај начин се одужио кнезу Николи, својим трговачким компањонима и свим Остружничанима. Црква је посвећена светом Николи. Њена архитектура, стил, уметничке вредности, иконе, књиге, предмети, споменици око цркве су изучени и описани у књизи „ Црквени споменици на подручју Београда “, аутора др Бранка Вујовића и других. Црквену звонару су као своју задужбину подигли Јањићи из Остружнице.